РОМАНТИЧНИ ХЕРОЈ, СРЦУ (НАМ) НЕОПХОДАН

293

Како живети без идеје хероја у самом центру нашег погледа на свет? И који је смисао ма чега – без општег и безрезервног, спонтаног слављења истинског јунаштва?

Модерно друштво је одавно почело да ”професионализује”, идеологизује и полако одбацује (у архив историје) и идеју хероизма и све досадашње (духовне, културне и ратне) хероје. То је и најважнији, рекао бих хируршки потез одстрањивања свега већег од обичног живота, свега узвишенијег од баналне свакодневице, свега важнијег од сваке материјалне (и ма какве друге) користи из наше обогаљене, декадентне и умногоме перверзне (анти)цивилизације.

Политика без хероја-мученика за општу ствар; војска без хероја-предводника свих најопаснијих јуриша; друштво без хероја-радника, хероја-који-се-не-могу-купити и хероја-чувара вечних вредности; Црква без хероја-светитеља; уметност без хероја-генија и оних песника-одметника што верно и спасоносно чувају вечни пламен Традиције… су стрмоглава перспектива свега онога што демонски упорно покушава да (изнутра) освоји, одреди, смањи и уништи наше животе.

Зато је важно увек изнова истицати имена, примере и важност свих хероја који су икада постојали, а посебно оних што су бранили нашу православну цивилизацију, националну част и словенски чисту и лепу душу (извајану у историји).

Зато ћу вам свесрдно (дакле ”из свег срца”) препоручити да одгледате сасвим нови и код нас још неодгледани филм ”ХЕРОЈ” у режији Јурија Борисовича Васиљева, са (певачем и глумцем) Димом Николајевичем Биланом и Светланом Андрејевном Ивановном у главним улогама.

И ствар није у томе да овакав филм буде ”ремек-дело”, уметнички узор-модел или фасцинантни увид у историјску драму руске револуције и страшног грађанског рата, то није неопходно (за ову прилику), па, чак, ни много важно.
Великих, ауторских филмова има у савременој кинематографији (и иначе) колико вам душа иште, па се зато сусрећемо са инфлацијом уметничких вредности и све ређом приликом да дамо одушка својој исконској потреби за слободним маштањем на тему хероја (и њихових срећних изабраница).

Филм (као и роман или слика) добија коначну вредност и разлог постојања тек У СУСРЕТУ СА ГЛЕДАОЦИМА (у случају романа – читаоцима, а када је реч о сликама – посматрачима). Они филмови који нас одведу најдаље, најдубље и највише – имају ненадокнадиву предност над онима који су, по себи, направљени ”савршено” и ”скоро без иједне грешке”, али без ових ветрова што напињу и покрећу једра наше чежње и имагинације.

У том смислу, ”Херој” има ту велику, суштинску предност над толиким другим филмским хроникама руског грађанског рата и трагичне пропасти царске Русије. Он је узорни пример ХЕРОЈСКИ-РОМАНТИЧНОГ ПРИСТУПА теми, јунацима и читавом садржају ове аристократске филмске бајке за одрасле.

Неуобичајено кратак (траје непуних осамдесет минута), намерно поједностављен на златни костур простодушне љубавне и патриотске приче о части, заклетви и љубави (које су, све три, неупоредиво јаче и важније од физичке смрти). Као што књиге имају своје ”кључне речи” што их, изнутра, одређују, тако је и са филмовима: само што они имају ”кључне призоре”, кроз које пробија атмосфера давно прошлих, али незаборављених времена.
Ту су, редом, и у обилним количинама: аристократске палате и дворци, ратно ордење, балске хаљине, беле рукавице, расни коњи и козачки спретни јахачи, свечане униформе, команда ”За мном!”, официрске сабље, спремност да се погледа смрти у очи без трунке страха, гвоздена ”дата реч”, лакоћа одбијања непристојних понуда, атмосфера двобоја због најмање увреде, подли и кратковиди политичари, природа као из Еденског Врта, посмртна љубав (која никад не престаје, нити се може ублажити или довести у питање), жртва за Отаџбину, одлазак у изгнанство (често горе од сваког другог страдања), прелепе филмске мелодије, те смрт старог православног свештеника који, умирући, изговара: ”Господе, опрости им, не знају шта чине!” праштајући тако својим убицама-митраљесцима ”Црвене армије”… и сва друга, најукуснија могућа ”храна за душу”, коју нам све ређе, на кашичицу, нуде толики посни, савремени ”ауторски филмови”.