Људи су веома ограничени, у сваком погледу.
Када бисмо сабрали стваралачку интелигенцију свих људи на Земљи, а потом тај износ поделили са бројем становника, добили бисмо једног корисног идиота.
Добили бисмо идиота који је користан само у том смислу што је подобан за све врсте манипулација.
На томе почива савремен свет.
Савремени свет почива на корисним идиотима.
Један Његош и Достојевски рађа се, можда, на сваких стотину лета, док се један Тесла, отприлике, рађа на сваких десет векова. Све ове силне приче о прогресу цивилизације падају у воду.
Прогреса уопште нема.
Привид прогреса ствара се једино у идиотским центрима моћи, а потом се путем пропаганде и медија прослеђује урбаним крдима и чопорима, друштвима и масама корисних идиота.
Све је у савременом свету у служби корисних идиота.
Зато су корисни идиоти повлашћен сој у свим западним друштвима.
Све западне демократије и јесу демократије корисних идиота, те само захваљујући корисним идиотима и опстају све идиотске владе света.
Све владе јесу владе корисних идиота.
Када бисмо сабрали стваралачку интелигенцију свих влада света, а потом тај збир поделели са бројем чланова владе, добили бисмо једног корисног идиота који не уме ни два јаја да испржи.
Заиста, људи су веома ограничени, а што западније од Запада – све је већа беда и јад.
Сви смо ми жртве корисних идиота.
Корисни идиоти тиранишу паметне и креативне.
Сва блага овога света јесу у рукама корисних идиота.
Они су банкари и индустријалци, они су председници влада и министри у владама, они су експерти, стратези, службеници, чиновници и сва могућа техничка интелигенција у глобалним центрима моћи.
Прогреса уопште нема.
Каквог прогреса може бити у свету корисних идиота?!
Сада вам је јасно зашто мора да нестане овај свет, ова идиотска цивилизација.
И не треба уопште жалити за овим светом, за овом стрвином од света, јер у овоме распадајућем свету нема ничег племенитог и узвишеног, нема ничег смисленог и стваралачког.
Мора да нестане овај свет корисних идиота, да би из његовог пепела могао да се роди свет божанских стваралаца.
И то је Закон!
Драган Симовић
